Informer je Iliji Srdanoviću pripisao tuđu kuću u Hrvatskoj. Ko će odgovarati za obmanjivanje javnosti?

Informer je objavio da novosadski kardiolog Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, poseduje kuću u hrvatskom Novigradu. Uz navodni katastarski dokument postavio je pitanje: „Odakle pare, Srdanoviću?!“ Tvrdnja je predstavljena kao otkriće zasnovano na zvaničnim podacima.

Prema Informerovom tekstu, Srdanović navodno poseduje kuću od 103 kvadrata, dvorište od 298 kvadrata i nekretninu procenjenu na 463.500 evra. Ali ključni problem nije samo način na koji je vrednost izračunata. Problem je što kuća nije njegova.

Raskrikavanje je proverilo istu nekretninu u javno dostupnoj hrvatskoj evidenciji. Podudarali su se broj katastarske parcele, broj lista nepokretnosti, površina kuće i površina dvorišta. Ali se nije podudaralo najvažnije: ime vlasnika.

U zvaničnom izvodu preuzetom 2. oktobra kao suvlasnici nekretnine navedene su dve druge osobe, svaka sa polovinom vlasništva. U dokumentu koji je objavio Informer, umesto njih je prikazan Ilija Srdanović kao jedini vlasnik. Dakle, dokument predstavljen javnosti ne odgovara zvaničnoj evidenciji.

Postoji još ozbiljnija nelogičnost. Prema proveri Raskrikavanja, identifikacioni broj prikazan uz Srdanovićevo ime u objavljenom dokumentu zapravo pripada drugom čoveku. Ime jednog čoveka. Identifikacioni broj drugog. Nekretnina trećih lica. To više ne izgleda kao obična novinarska greška.

Srdanović je za Raskrikavanje izjavio da nije vlasnik pomenute kuće i da ne poseduje nekretnine izvan Srbije. Ali Informer je pre objavljivanja već napravio čitavu priču o navodnoj vrednosti kuće i poreklu novca. Prvo je stvorena optužba. Tek onda je „dodat dokaz“.

Posebno je naglašeno da se navodna kuća nalazi „baš u Hrvatskoj“. Tako vlasništvo nad nekretninom nije predstavljeno samo kao pitanje imovine, već i kao povod za političku i nacionalnu diskreditaciju. Kada činjenice nisu dovoljne, aktiviraju se sumnja, novac i „neprijateljska“ država.

Istraživati imovinu političara i kandidata jeste legitiman novinarski posao. Ali ozbiljno novinarstvo zahteva proveru zvaničnih evidencija, obraćanje osobi o kojoj se piše, tačno predstavljanje dokumenata i javnu ispravku ako je objavljeno nešto netačno. Politička pristrasnost ne daje pravo na izmišljanje činjenica.

Ovaj slučaj više nije samo pitanje jedne kuće i jednog kandidata. To je pitanje granice između novinarstva, propagande i moguće zloupotrebe dokumenta. Ko je izmenio dokument? Da li će Informer objasniti kako ga je dobio? I hoće li neko odgovarati? Jer ako se falsifikovani „dokaz“ može koristiti protiv kandidata usred izborne kampanje, šta sprečava da sutra bude upotrebljen protiv bilo koga?

Ne tražimo da nam verujete. Tražimo da proveravate.